Najteže je pisati posle konferencije.
Tokom svih onih dana koji prethode i tokom konferencije fokusirani smo samo na to da vam zaista pružimo najbolje moguće iskustvo, da ispratimo svaku stvar, primetimo svaki potencijalni problem pre nego što izađe na svetlo dana i pre nego što ga bilo ko od vas vidi.
I kada se konferencija završi, kada produkcija razmontira binu i skloni printove, i deo nas na neko vreme ode tim kamionom.
U danima nakon konferencije mi smo srećni, ponosni, ali uvek je dominantni osećaj to da smo i emocionalno iscrpljeni i ispražnjeni. I onda je u takvim stanjima veoma teško naći prave reči, i izvesti bilo šta što nije redovna fizikalija i manuelni posao koji ne zahteva puno mozga, ali što je još važnije – emocija.
Ali trebalo bi da napišemo nekakav zaključak…
Osećam se malo kao da mi urednik stoji nad glavom i čeka tekst da broj ode u štampu…
I nije sporno šta tu treba napisati, sve je to tu i dalje razbacano po utrobi i duši, problem je samo u načinu, obimu i meri u svemu tome, jer kada praviš nešto ovako, ti četiri dana goriš koliko možeš, i još malo preko…
A kada, ovako posle, dođe vreme da se svode računi i prave zaključci sve to treba da sagledaš mirne glave i ponovo proživiš, bez da aktiviraš uspavani vulkan.
Zaključićemo onda da je sedamnaest godina od prve konferencije pod nazivom “IT Seminar” i ovoga puta baš dobro bilo u Nišu.
Videli smo neke drage ljude koje dugo nismo, upoznali smo neke nove, mlađe ili starije, prisetili se raznih stvari koje su se dešavale u poslednje dve decenije, ali smo i postavili sjajne temelje za one koje nas očekuju u narednim.
A na sceni…
Više od 60 ljudi našlo se na sceni Media Days i Digitalk Konferencije od četvrtka do nedelje popodne… Ugostili smo neke kolege i prijatelje koji su na tom istom mestu bili pre više od 10 godina, i oni su nam ukratko ispričali šta se u međuvremenu desilo, i kako su došli do najneverovatnijih mesta na planeti vrednim i posvećenim radom.
Što se tiče onih koji su na vas ostavili najjači utisak, treba izvojiti Vladimira Petkovića, Uroša Mikića, Nikolu Pejovića, Daneta Blečića, Eška Kurtića, Vanju Ljevar, Darka Markovića, Vladimira Cerića, Vedrana Sorića, Vladimira Vukićevića, Vladimira Tošića, Aleksandra Aškovića, Stefana Gajića, Ivana Kovačevića… ali kada pogledamo komentare i evaluacije, brzo postaje jasno da su svi učesnici programa ove godine, barem nekima od vas, dali onu preko potrebnu iskru da nešto pokušaju.
Posetio nas je i Čuvar galaksije, i još jednom svima jasno stavio do znanja da je “nemoguće” samo još jedna od onih nevažnih reči u rečniku, kao što je recimo “sataraš” ili “gulanfer”. I naučio nas da ljubav uvek nađe način i put, ma koliko da je teško i neizvesno.
I upravo ta ljubav, to je ono što nas drži na okupu, motivisane i spremne da uvek napravimo korak više. Neki predavači su došli peške od kuće, ali mnogi su proveli desetine sati u kolima ili drugim prevoznim sredstvima da bi došli i podelili sa vama ono što imaju. I nikom nije bilo teško, niko nije bio umoran, jer znaju koliko je važno.
Teško je u jednom tekstu sumirati sve ono važno, ali pomenuću da vrlo pomno pratimo šta ste nam pisali u feedback formi i potrudićemo se da na svakom narednom događaju budemo još bolji.
Niš je još jednom, tokom četiri dana, bio centar ovog našeg digitalnog sveta, i bilo je veliko zadovojstvo i privilegija zajedno sa vama učestvovati u svemu tome.
Sledeće druženje zakazujemo za 18-21. april 2024. u Zrenjaninu!
